Noć nade u Novoj Pazovi

 Sumorna noć u izbegličkom smeštaju Planum u Novoj Pazovi.Kiša neprestano već drugi dan pada.Sve je mračno,mokro, potoci kišnice teku po rupama na betonu oko baraka sa namerom da podriju ispod drvenih podova.U jednoj od baraka se čuje vika.Dragan, neuspeli limar viče na ženu Milijanu : "Otkako smo došli ovde ništa nam ne ide, evo već godinu dana smo ovde u ovoj baraci i opet još jednu zimu moram da dočekam ovde.Šta smo mi bogu zgrešili da ovako živimo!" Milijana  je žena od svojih srednjih tridesetih godina, bez stalnog zaposlenja i majka devojčice od 9 godina Željane koju je rodila dok je bila u prvom braku.Odgovara mu :" Da si više vodio računa o nama a ne o onoj kalašturi imali bi više novca da sad kupimo drva ovako nemamo ni za hranu dovoljno.Dolazi nam i slava za neki dan kako ćemo.Sve si upropastio u kafani .Zar ti ništa nije sveto!" Prebacivala mu je za njegovo ponašanje.U jednom uglu još uvek tople sobe je krevet u kome plašeno leži prekrivena ćebetom po glavi Željana, sluša sve u svom polumraku i već napola isključena iz rasprave koja traje ceo dan.Sakrivena u svoj svet mislima je daleko od dogadjaja i zbivanja koji su oko nje.Mislima je na mestu gde se igra sa drugaricama, salvete se lepe na kartonske kutije i prave se neobični oblici.Sasvim,sasvim daleko od onog sto se dogadja oko nje.Nen otac je tragično poginuo čim su došli iz Obrovca u Novu Pazovu.Posle njega sledeća očinska figura je bio Dragan koji ju je prihvatio kao svoju i njemu je to prvi brak.Mladji je od majke tri godine.Rasprava se nastavila sve do kasno u noć.Vika kojom se ništa ne rešava je na kraju iscrpila supružnike i zaspali su.Željana je tad bila budna kad je mir zavladao barakom.Mislila je u sebi da mora ovo sve da prodje, biće bolje, zamišljala je sunce na proplanku i njoh troje kako šetaju nasmejani prema šumi.kako sede pored izvora.Drže se za ruke i Dragan i majka je miluju po kosi i pričaju.
 Ujutro je iscrpljeni Dragan otišao u potragu za poslom koji se obično dešavao u kafani po ceo dan.Željana je krenula u školu.Tog dana je imala i čas razrednog starešine peti čas.Razredna je ceo čas razgovarala sa decom oko uspeha jer se polako bliži i polugodište.Na kraju časa je prozvala Željanu i rekla joj : " Izvoli papirić.Na njemu piše da pozivam tvoje roditelje da dođu sutra na otvorena vrata, vrati mi sa potpisom!"Primetila je da dete nema uspeh kao ranije i morala je da reaguje.
Krenula je prema kući sva obzirna i zabrinuta o čemu se radi šta će majka da joj kaže povodom poruke.Išla je stalno istim putem sa drugom iz razreda koji je živeo blizu nje i tako su već treću godinu zajedno isli kući.On joj je pričao kako sve to od danas nema smisla jer je ona najpametnija devojčica, sve petice je do skora imala imaće ih opet i nastavio u svom bezbrižnom stilu da priča o treningu novoj areni gde ima fudbalsku utakmicu Mini lige u subotu.Stigli su, dao joj je torbu koju joj je nosio do Planuma i nastavio dalje.Ona je ušla i pokazala majci papiric.Milijana je pročitala i zaplakala, nije mogla da sakrije suze.
" Sećaš se koliko si bila srećna kad si polazila u školu.Koliko si se radovala novoj torbi,sveskama,knjigama.Tražila si da te ne čekam posle nastave jer si htela sama da dođeš kući sa drugaricama.Sve ovo utiče na tebe i previše zato je ovako.već razmišljam duže vreme da odemo odavde u Novi Sad kod strica."Željana je sve to slušala, volela je svoju školu i nije joj bilo jasno ništa.Želela je sve da se promeni.Majka da bude srećna.Tata da nađe posao.
Prošao je još jedan dan u brizi i nastavljanju prethodnog dana.Ništa se nije promenilo.Ispred ulaza u školu Željena je sačekala majku i dok je ona bila unutra kod razredne otišla je kod tetke koja radi u biblioteci da vrati knjigu.Došla je do ulaznih vrata i stala neki neobičan osećaj radosti je obuzeo,ušla je unutra došla do velikog stola.Tetka Dragana je bila tu: "Gde si ljubavi tetkina,šta mi to nosiš "Pozdravila je tetka.Ona je stala ispred stola onako majušna samo joj je glava bila iznad stola i dodala rukom knjigu tetki.Tetka je uzela njenu malu ruku i poljubila uzela je u naručje i toplo zagrlila zaštitnički."Idemo sad da nadjemo nešto lepo za tebe na ovim policama.Uvek ima pametna knjiga za pametnu devojčicu" Nasmejano joj je rekla.Krenuli su u prvi red pregledali su knjige, nisu bili zadovoljni.Ušli su sledeći red prva polica kad su stigli osetili su tremu obe i već sledeći korak kad su napravili nekoliko knjiga je počelo da pada sa gornje visoke police.Dragana se sagnula da zaštiti dete.Samo jedna od njih je završila u Željaninim rukama.Umesto čudjenja šta se dogodilo obe su prasnule usmeh istovremeno.Tetka je pokupila i vratila knjige.Željana je svoju čvrsto i dalje držala u rukama.Dragana je znala da je ovo neobičan doživljaj i znala je da ta knjiga ima neobičnu priču koju sad obe moraju da saznaju.
Otvorile su knjigu neobičnih korica koje nisu iz sadašnjeg vremena već od meke kože i zlatotiskom upisan naslov :"Zdrave priče iz naroda".Prva od njih je bila :"Ispred kuće " koja je počinjala ovako.
" U malom gradu na istoku u poslednjoj kući u nizu živeli su otac, majka i ćerka.Jednog jutra ispred kuće su se pojavila dva čoveka i jedna žena i pokucala na vrata.Domaćica je otvorila vrata i upitala ih šta žele.
"Mi smo Ljubav,Uspeh i Bogatstvo"-rekli su." Idemo sa velikog puta.Možemo li da uđemo?."
"Izvolite unutra da se osvežite"-reče im domaćica
"Da li je unutra domaćin kuće?"-upita Ljubav
"Ne,nije doći će popodne"-reče im domaćica
"Sačekaćemo da on dođe pa nas onda pozovite.Pozovite samo jednog od nas.Nigde ne ulazimo zajedno osim u jednom slučaju"-Rekoše svo troje u glas.
Popodne je došlo.Domaćin je stigao u kuću.Došlo je vreme da odluče koga će da puste u kuću od njih troje
"Pustićemo bogatstvo,kupićemo sve što nam treba"-reče domaćin
"Pustićemo uspeh, dobićemo sigurno i dovoljno novca za sve što mislimo"-reče domaćica
"Mama, Tata neka uđe ljubav " -reče devojčica
"Dobro ćeri"-složiše se oboje.
Tako i bi.kad su otvorili vrata rekli su neka uđe Ljubav.Kad su to izgovorili Ljubav je prva ušla a za njom i Uspeh i Bogatstvo."
Osmeh na licu Dragane i Željane nije prestajao,svidela im se priča."Odnesi ovu knjigu majci odmah i uputi je da pročitaju njih dvoje zajedno ovu priču.Ljubi te tetka"Tako i bi.Odnela je knjigu Milijani i Draganu da pročitaju.Svidela im se priča.Počeli su drugačije da gledaju na stvari.Uskoro se i Dragan zaposlio u velikoj firmi i dobro zaradjivao.Milijana je uz ćerku ostala.Uskoro su kupili plac i počeli da prave kuću u koju su uvek sa ljubavlju gledali.
Kako u kuću tako i u nas kad udje Ljubav za njom dolaze i Uspeh i Bogatstvo.

Miki Obradović