Nenad Živković - Sluga sam pokoran, Vaše veličanstvo!!

Prođoste kraj mene u kabrioletu sa šestoro vrata,

udeliste mi osmeh, onaj lažni, ne vredi ni dukata;

novinari vas saleću, vire napadno da li imate gaćice,

da li su vam sise prave ispod providne spavaćice;

to će njima podići tiraž, vi ne morate da brinete,

treba samo da ih imate – tek da nešto skinete;

ja trčim u narodnu kuhinju i crkavam od ljubomore,

vidim da vam je jako loše – i biće vam sve gore;

naručio bih vam porciju sa svog carskog kazana,

ali vas čeka kriška hleba, ribljim jajima namazana;

održaćete još ovaj koncert, sa svoja tri refrena,

tajkuni će vas imati za novac, vi ste poštena žena;

napisaćete bestseler knjigu, šmrknuti malo kokaina,

nacija će drhtati dok budete nosili ko zna čijeg sina;

od svog života, madam, naparaviste grotesku,

niste ni za malter, a tako gordo glumite fresku;

ne znam zašto vas čuvaju gorile i čuvari razni,

vi ovaj život ne živite po nagradi – već po kazni;

preklinjem vas za otisak palca umesto autograma,

da ne gubite vreme sa mnom – ipak ste vi dama;

mada ne verujem da ću od vas dobiti čak ni grdnju,

život je već komedija – vi od njega pravite sprdnju...

Sluga sam pokoran, Vaše veličanstvo!!!