Radica Bukovcic Buk-Ljubavno Erotska poezija








TI SI MOJE SUNCE
Sunce moje; kriju te iza oblaka
A ne znaju; da bez tebe nemam života…ni zraka
Ja sam zemlja; a ti moje nebo
Imam sve što mi u životu treba
Od zemlje do neba
Komad hleba…zrno soli…
Idem dalje;
Moje sunce što me grejeGrli, ljubi…jako voli! 
Evo…jako..jako, sam ti blizu!
Utabah stazu ka zvezdanom nizu
Tebi hitam pod oblake
Evo..jako, jako sam ti blizu!




SLATKE STRASTI
(ljubavno-erotska poezija''Na krilima strasti'')
Osećam nalet vlažnog mirisa znoja
Usnama šaram tvoje ime po vratu
Uzbuđeno hučeš uzdasimaMoja si...samo moja!!! 
U požudu datu
Samo blagi uzdah i ugriz.Spušta se putevima sreće 
Putevi do moje duše
Slutila sam te u svakom trzajuUzdahu...izdisaju.... 
Stoplljene u naše strasti!
Tebi se otvaraju...pružaju...daju!Želeo si moje slasti.
Stopljene u naše strasti.




AKO JE GREH
  iz knjige''Na krilima strasti''
 Ako je greh što se volimo
 Neka u ljubavi zajedno Sagorimo 
Ako je greh što oboje Patimo
 Neka taj greh večeras Shvatimo
 Ako postoji život 
To smo ti i ja Pa čemu onda 
AKO Kada se već sve zna




MOJA JE, SAMO MOJA
 Pogled na njoj kako spava
 Svilen carsav, ona ispod gola. 
Po jastuku rasula se kosa plava,
 Zelja za njom, ubija do bola.
 Drhti ruka, otkrivam je polako,
 Zanemeh od lepote njenog tela Srce bije,
 pozeleh je opet jako, 
Izvajana, koza,mokra...vrela. 
Skliznu pogled preko belih grudi, 
Ispod pupka malcice jos nize. 
Medjunozju moja zelja zudi, 
Primakoh se,uzela me blize!

Ina Mihalović-Strah

Strah nam oduzima najvrjednije što imamo- radost !
A bez radosti ne možemo biti osoba kakva u biti jesmo...
i tako uskraćujemo i svijetu i sebi ono najbolje što imamo 
i što jesmo...nažalost..


Darko Bešlić-Moja Planeta

Moja planeta

Tako mi nedostaje moja planeta,
ne znam zašto me otac ovde dovede.
Valjda će mi reći kada vreme za to bude,
zašto me je među ljude.

Tamo svi žive u skladu,
svoju sreću ne grade na tuđem jadu,
duše ne kradu.

Prastari prekinuše stanje pokore.
Vremena šargarepa i kazni,
oživeše životi prazni.

Niko potrebu nije vise imao voleti sebe,
svi smo se zavoleli,
oživeli za druge.

Još od vremna davnih,
naučismo stvoriti više no treba,
i ne samo hleba.
Svako se trudio od srca dati,
svako je želeo sebe utkati,
u tuđi osmeh,
u tuđi san,
ulepšati nečiji dan.

Starim zakonima mesta više nije bilo,
jer svima se za druge snilo.

Tamo vladara nema,
ni čuvara reda,
i niko se ne ujeda.

A zašto bi?

Nama je do svakoga stalo,
izvori ne zadovoljstva presušiše.
nema se protiv čega buniti,
ni razloga za uzjoguniti.

Iskoristiti druge niko ne želi,
jer svakoga tuda sreća veseli.
Duplo se radujemo kada se deli,,
jer svačija radost u nama zabeli.

Nema ni ljutih,
tužnih,
zabrinutih.
Naučili smo razumeti druge,
različitost gajiti , odagnati tuge.

Ratovi šta su, nisam ni znao,
dok na vašu planetu nisam stao.
Ovde se kao svoje, tuđe deli,
bez mere , bez vere.
Bole me beskonačne tuge,
ovu zemlju što obavijaju grabljivu.

Mnogo mi nedostaje moja planeta,
i ne znam zašto me otac ovde dovede.
Rećiće mi kada vreme za to bude,
zašto me je među ljude.



Mudrodrom-mudre misli