Mudrodrom

Strah nam oduzima najvrjednije što imamo- radost ! A bez radosti ne možemo biti osoba kakva u biti jesmo... i tako uskraćujemo i svijetu i sebi ono najbolje što imamo  i što jesmo...nažalost..

Moja planeta Tako mi nedostaje moja planeta, ne znam zašto me otac ovde dovede. Valjda će mi reći kada vreme za to bude, zašto me je među ljude. Tamo svi žive u skladu, svoju sreću ne grade na tuđem jadu, duše ne kradu. Prastari prekinuše stanje pokore. Vremena šargarepa i kazni, oživeše životi prazni. Niko potrebu nije vise imao voleti sebe, svi smo se zavoleli, oživeli za druge. Još od vremna davnih, naučismo stvoriti više no treba, i ne samo hleba. Svako se trudio od srca dati, svako je želeo sebe utkati, u tuđi osmeh, u tuđi san, ulepšati nečiji dan. Starim zakonima mesta više nije bilo, jer svima se za druge snilo. Tamo vladara nema, ni čuvara reda, i niko se ne ujeda. A zašto bi? Nama je do svakoga stalo, izvori ne zadovoljstva presušiše. nema se protiv čega buniti, ni razloga za uzjoguniti. Iskoristiti druge niko ne želi, jer svakoga tuda sreća veseli. Duplo se radujemo kada se deli,, jer

A ja sam jednom tako, kada sam bio mali bio ludo i tragično zaljubljen u Isidoru, predivnu devojčicu iz susednog ulaza jednog sasvim običnog Voždovačkog naselja. Kao dokaz moje ljubavi rešio sam da joj poklonim nešto neuobičajeno. Kupio sam dva flomastera (acetonca) i na zidovima celog prizemlja njenog ulaza ispisao njeno ime u svim mogućim varijantama i fontovima. Da stvar bude još lepša, bar deset stanara njene zgrade me je videlo da to radim i to prijavilo njenom ocu, koji se u ljubav razume k'o ona Mara u kriv... Već sledeće jutro, probudio me je "nežan" majčinski dodir ruke na mom uvetu (zato mi je jedno uvo i veće od drugog). A jeste li znali da je potrebno oko litar apotekarskog alkohola i cirka dva meseca podjebavanja drugara iz kraja, da se sa masne farbe zidova jednog prosečnog sprata zgrade obrišu tragovi dva istrošena markera, dokaza sada već davno prošle nesrećne ljubavi?

One otvaraju sva vrata koja požele.Ne bučno,bahato,kabadahijski,nogom.Ne teatralno,pod zamišljenim reflektorima.One lagano,gotovo stidljivo odškrinu i provire da vide prvo ima li tamo nešto za njih.One uvijek ostave trag.Ne krvave ožiljke,ne ogrebotine nastale u prljavim igrama i borbama za plijen.Laganim vilinskim šapatom dozivaju,pa ipak,jezivo ulaze pod kožu.Bez dodira dodiruju.Vole iskrom iz pogleda,blago ali nezaboravno.One su vodile tihe bitke od iskona,sa Suncem na dla nu i Mjesecom u duši.Slijepo pravedne i nepokolebljive.Sasijeci im krila,porašće nova i moćnija.U njihovom uzdahu plešu bure sa munjama a ono što si ti u stanju da vidiš samo je odbljesak.One su gorele i u svom se peplu kupale.One su hodale nevidljive među masom a svuda su i u svemu su.U svakoj sitnoj ćeliji,u svakom atomu. One su drevna mudrost.One su ključ i brava.One,samo one su prolaz u druge dimenzije.One su vezivno tkivo svemira.One su toliko puta okusile otrov sopstvene krvi i bol do srži.I n

Rođena sam bez ambicije.Bez sluha za bilo što: što se kuha. Ne znam u kojem sam se trenutku počela zaljubljivati, no točno znam u kojem sam prestala. Rođena je bez ambicije. Bez sluha za bilo što: što se kuha. Ne zna u kojem se trenutku počela zaljubljivati, no točno zna u kojem je trenutku prestala. Rođen je bez ambicije. Bez sluha za bilo što: što se kuha. Ne zna u kojem se trenutku počeo zaljubljivati, no točno zna u kojem je trenutku prestao. Različite riječi. Htjela sam reći: "Večeras sam u šetnji vidjela staricu i starca. To smo bili mi. Uzeo si moje bore među usahle drage ruke svoje. Rekao si da sam ti u trenutku kad si se prestao zaljubljivati postala ljubičica i ožujak, veslo i ptica, snaga i život, zvijezda i pijesak, brdo i kamen, svjetionik i šećer, poruka u boci i ključ oko vrata." Ponekad mi se učini da ljubav nikada ne stanuje u riječima, različitim. Stanuje u jednakim tišinama.

Čeznem i želim da ljubim te ja Lice mi obasja tvoja lepota Od plamena gori duša sva Zatrepta snaga zaspalog života Jeli to ljubav? Pitaju oči Tad postade tren i moj čitav san Samo bespovratnost protrese Ponekad Moj pogled tobom obasjan Daleka težnja priviđenjem istkana Nudi tvoj lik kristalno čist Bajnom lepotom dušu mi očara Zatrepta krv'ca k'o jesenji list Obnevideše oči za druge lepote Zaćutaše usne što duša skriva Vizija spoji naše živote Sudbina se nedostižno razliva