Mudrodrom

Čeznem i želim da ljubim te ja Lice mi obasja tvoja lepota Od plamena gori duša sva Zatrepta snaga zaspalog života Jeli to ljubav? Pitaju oči Tad postade tren i moj čitav san Samo bespovratnost protrese Ponekad Moj pogled tobom obasjan Daleka težnja priviđenjem istkana Nudi tvoj lik kristalno čist Bajnom lepotom dušu mi očara Zatrepta krv'ca k'o jesenji list Obnevideše oči za druge lepote Zaćutaše usne što duša skriva Vizija spoji naše živote Sudbina se nedostižno razliva

Jutros, sasvim slučajno dok sam pregledao nagomilanu poštu od prethodnih dana u ono malo vremena koje imam za to. Privukla mi pogled jedna koverta bele boje na kojoj je pisalo "par avion".Izdvojio sam je.Ne znam od koga bih mogao da je dobijem.Čudno, prepisku sa inostranstvom i ljudima koje poznajem i saradjujem sa njima redovno obavljam mejlom.Pogledao sam je ponovo i odložio za trenutak.Razvrstaću  koverte za koje otprilike i znam sadržaj vratiću se na avionsko pismo.Uspeo sam brzo sve da sortiram i nakon par trenutaka sam se vratio koverti.Svoju pažnju sam usmerio na nju, interesuje me odakle je poslata i ko mi je napisao pismo koje sad imam u rukama i pomno posmatram sa najvećom pažnjom. Osmotrio sam papir koverte:"Ovo je bela fina hartija sa pravim uglovima koja nije nigde savijena", pomislio sam dok sam prstima polako prelazio preko nje.Napisana je moja adresa hemijskom olovkom, vrlo urednim rukopisom.Markica izuzetno lepa, više boja među kojima ponosno do...

Imam troje dece i radim. Imam troje dece i radim i razdvojena sam od njih. Imam troje dece i radim i razdvojena sam od njih da bih zaradila. Imam troje dece i radim i razdvojena sam od njih da bih zaradila, jer su neškolovane protuve koje nikad u źivotu nisu radile sjebale Srbiju toliko da sad iste te protuve priĉaju:" Rađaju decu da ne bi radile..." Bravo, narode moj! Kad smo ovce ko nas šiša!?

 Sumorna noć u izbegličkom smeštaju Planum u Novoj Pazovi.Kiša neprestano već drugi dan pada.Sve je mračno,mokro, potoci kišnice teku po rupama na betonu oko baraka sa namerom da podriju ispod drvenih podova.U jednoj od baraka se čuje vika.Dragan, neuspeli limar viče na ženu Milijanu : "Otkako smo došli ovde ništa nam ne ide, evo već godinu dana smo ovde u ovoj baraci i opet još jednu zimu moram da dočekam ovde.Šta smo mi bogu zgrešili da ovako živimo!" Milijana  je žena od svojih srednjih tridesetih godina, bez stalnog zaposlenja i majka devojčice od 9 godina Željane koju je rodila dok je bila u prvom braku.Odgovara mu :" Da si više vodio računa o nama a ne o onoj kalašturi imali bi više novca da sad kupimo drva ovako nemamo ni za hranu dovoljno.Dolazi nam i slava za neki dan kako ćemo.Sve si upropastio u kafani .Zar ti ništa nije sveto!" Prebacivala mu je za njegovo ponašanje.U jednom uglu još uvek tople sobe je krevet u kome plašeno leži prekrivena ćebetom ...

Padala je sitna uporna kiša, sumrak, čovek je primetio ženu parkiranu van puta nedaleko od lampe na stubu koja je osvetljava malo i nju i auto. ”Niko se ne parkira van puta, pogotovu ovde u ovo doba”- pomislio je dok je vozio prema njoj.Njegov jugo se približavao i video je njen zabrinut izraz lica.Stoji polumokra pored auta. Prišao joj je i pored osmeha na njenom licu video je da je zabrinuta.Niko joj nije stao uprkos njenom stopiranju već sat i po vremena. Da li će on da je povredi? Nije izgledao sigurno.Izgledao je gladno, siromašno i neuredno. Video je da je uplašena stojeći tako sama u polumraku na kiši onakvoj baš kao sto je bila i sinoć. .Rekao joj je: " Tu sam da vam pomognem gospodjo. Ne treba ničega da se plašite.U čemu je problem sa vašim autom?" Ispostavilo se da je njen problem probušena guma, što je za nju i bio veliki problem.Sagnuo se ispod mercedesa da bi našao mesto gde bi postavio dizalicu, skinuo staru probušenu i postavio rezervnu gumu.D...

Prođoste kraj mene u kabrioletu sa šestoro vrata, udeliste mi osmeh, onaj lažni, ne vredi ni dukata; novinari vas saleću, vire napadno da li imate gaćice, da li su vam sise prave ispod providne spavaćice; to će njima podići tiraž, vi ne morate da brinete, treba samo da ih imate – tek da nešto skinete; ja trčim u narodnu kuhinju i crkavam od ljubomore, vidim da vam je jako loše – i biće vam sve gore; naručio bih vam porciju sa svog carskog kazana, ali vas čeka kriška hleba, ribljim jajima namazana; održaćete još ovaj koncert, sa svoja tri refrena, tajkuni će vas imati za novac, vi ste poštena žena; napisaćete bestseler knjigu, šmrknuti malo kokaina, nacija će drhtati dok budete nosili ko zna čijeg sina; od svog života, madam, naparaviste grotesku, niste ni za malter, a tako gordo glumite fresku; ne znam zašto vas čuvaju gorile i čuvari razni, vi ovaj život ne živite po nagradi – već po kazni; preklinjem vas za otisak palca umes...

Neki roditelji često lažu svoju decu samo zato da bih pripremili za ono što će vlada da im radi.