Vladimir Božanić-Isidora

A ja sam jednom tako, kada sam bio mali bio ludo i tragično zaljubljen u Isidoru, predivnu devojčicu iz susednog ulaza jednog sasvim običnog Voždovačkog naselja.
Kao dokaz moje ljubavi rešio sam da joj poklonim nešto neuobičajeno.
Kupio sam dva flomastera (acetonca) i na zidovima celog prizemlja njenog ulaza ispisao njeno ime u svim mogućim varijantama i fontovima.
Da stvar bude još lepša, bar deset stanara njene zgrade me je videlo da to radim i to prijavilo njenom ocu, koji se u ljubav razume k'o ona Mara u kriv...
Već sledeće jutro, probudio me je "nežan" majčinski dodir ruke na mom uvetu (zato mi je jedno uvo i veće od drugog).
A jeste li znali da je potrebno oko litar apotekarskog alkohola i cirka dva meseca podjebavanja drugara iz kraja, da se sa masne farbe zidova jednog prosečnog sprata zgrade obrišu tragovi dva istrošena markera, dokaza sada već davno prošle nesrećne ljubavi?




Популарни постови са овог блога

Radica Bukovcic Buk-Ljubavno Erotska poezija

Pavica Veljovic o Deci i Životu

Kali Skarlet Prekaljena o posebnosti žene