Vladimir Božanić-Isidora

A ja sam jednom tako, kada sam bio mali bio ludo i tragično zaljubljen u Isidoru, predivnu devojčicu iz susednog ulaza jednog sasvim običnog Voždovačkog naselja.
Kao dokaz moje ljubavi rešio sam da joj poklonim nešto neuobičajeno.
Kupio sam dva flomastera (acetonca) i na zidovima celog prizemlja njenog ulaza ispisao njeno ime u svim mogućim varijantama i fontovima.
Da stvar bude još lepša, bar deset stanara njene zgrade me je videlo da to radim i to prijavilo njenom ocu, koji se u ljubav razume k'o ona Mara u kriv...
Već sledeće jutro, probudio me je "nežan" majčinski dodir ruke na mom uvetu (zato mi je jedno uvo i veće od drugog).
A jeste li znali da je potrebno oko litar apotekarskog alkohola i cirka dva meseca podjebavanja drugara iz kraja, da se sa masne farbe zidova jednog prosečnog sprata zgrade obrišu tragovi dva istrošena markera, dokaza sada već davno prošle nesrećne ljubavi?




Mudrodrom-mudre misli