Požeško polje

Padala je sitna uporna kiša, sumrak, čovek je primetio ženu parkiranu van puta nedaleko od lampe na stubu koja je osvetljava malo i nju i auto.

”Niko se ne parkira van puta, pogotovu ovde u ovo doba”- pomislio je dok je vozio prema njoj.Njegov jugo se približavao i video je njen zabrinut izraz lica.Stoji polumokra pored auta.

Prišao joj je i pored osmeha na njenom licu video je da je zabrinuta.Niko joj nije stao uprkos njenom stopiranju već sat i po vremena.
Da li će on da je povredi?

Nije izgledao sigurno.Izgledao je gladno, siromašno i neuredno.

Video je da je uplašena stojeći tako sama u polumraku na kiši onakvoj baš kao sto je bila i sinoć.

.Rekao joj je: " Tu sam da vam pomognem gospodjo. Ne treba ničega da se plašite.U čemu je problem sa vašim autom?"

Ispostavilo se da je njen problem probušena guma, što je za nju i bio veliki problem.Sagnuo se ispod mercedesa da bi našao mesto gde bi postavio dizalicu, skinuo staru probušenu i postavio rezervnu gumu.Dok je zatezao šrafove gospodja se osmelila i počela da razgovara sa njim.Spustila je staklo prozora i rekla mu da je iz Sombora da putuje iz Kotor Varoši,  samo je u prolazu tu u Požeskom polju.Rekla mu je da ne može dovoljno da mu se zahvali na pomoći i pitala koliko košta usluga. Bilo koja suma novca nije bila problem za nju.Već je zamišljala sve ono što  je moglo da joj se dogodi da je još duže morala da čeka po ovom vremenu. Mrak je uveliko pao i vidljivost je bila minimalna, počela je i magla.On se samo nasmejao dok joj je zatvarao gepek.Nikad nije ni  pomislio da naplati.

 Ovo za njega nije posao.Ovo je prilika da pomogne i sam bog  zna koliko su puta drugi pomagali njemu.To je njegov način života.
Rekao joj je da mu ne treba novac niti bilo kakav način usluge.

Dodao  je:"Sledeći put kad budeš videla da je nekom potrebna pomoć pomozi toj osobi šta treba ....i pomisli na mene" dodao je.
Sačekao je prvo nju da pokrene auto i da ode.Bio je i njemu težak dan.On je bio odatle, putovao je do svoje kuće još par kilometara.Osetio se dobro dok je vozio dalje i znao da je i ona sad bezbedna.

Nekoliko kilometara vozeći dalje uz put ona je videla kafanu i pomislila je da svrati da bi se ogrejala, odmorila i nesto pojela.To je bio neugledan restoran, mesto u koje pre nikad nebi ušla.Odlučila se i konačno je ušla je sela za skroman sto pored peći.Osetila je prijatnu toplotu. Za nekoliko trenutaka prišla joj je konobarica noseći veliki peškir da osuši kosu.Imala je prijatan osmeh i na licu saosećajnost.Videli su se tragovi umora na njenom licu od čitavog dana provedenog na nogama.Gospodja je primetila da je konobarica maltene u devetom mesecu pred porodjaj a radi i dalje.Ona jednostavno ne dozvoljava da joj sve to utiče na život … pomislila je gospodja.Setila se u tom trenutku čoveka koji joj je pomogao malopre.
Osušila je kosu donetim peškirom, pojela svoj obrok i platila sa novčanicom 5000 dinara.Konobarica je brzo otišla do kase u nameri da vrati kusur.Kad se vratila gospodje više nije bilo.Primetila je napisana slova na salveti.Pisalo je:" Nista mi ne duguješ,već sam bila na tvom mestu.Pomogli su mi već,  pomažem sad tebi. Ako želiš da mi uzvratiš, uzvrati tako što ćeš nastaviti i biti još jedna karika u ovom nizu ljubavi koji je započeo čovek koji je meni pomogao.

Nemoj da se prekine sa tobom.Ispod salvete ima još novčanica za tebe.

Nastavila je da radi do kraja radnog vremena.Bilo je tu poprilično gostiju, dosta posluženja.Izdržala je do kraja radnog vremena.Misleći na gospodju i njene reči suze su joj pošle.Dobijeni novac je stavila u novčanik i pitala se kako je ona gospodja znala koliko joj novca treba za porodjaj i uredjenje sobe bebi i sve što uz  to dolazi.To je bila tačna suma novca koju su ona i njen muž proračunali da im treba.Završila je smenu i krenula kući.U dvorištu je bio parkiran jugo mokar od puta.Dočekala je topla soba i njen muž koji joj govori o susretu koji je imao na putu te večeri.Ona ga je pogledala i rekla mu: "Sve će biti u redu, volim te ljubavi"

Miki Obradovic