Avionsko Pismo

Jutros,
sasvim slučajno dok sam pregledao nagomilanu poštu od prethodnih dana u ono malo vremena koje imam za to. Privukla mi pogled jedna koverta bele boje na kojoj je pisalo "par avion".Izdvojio sam je.Ne znam od koga bih mogao da je dobijem.Čudno, prepisku sa inostranstvom i ljudima koje poznajem i saradjujem sa njima redovno obavljam mejlom.Pogledao sam je ponovo i odložio za trenutak.Razvrstaću  koverte za koje otprilike i znam sadržaj vratiću se na avionsko pismo.Uspeo sam brzo sve da sortiram i nakon par trenutaka sam se vratio koverti.Svoju pažnju sam usmerio na nju, interesuje me odakle je poslata i ko mi je napisao pismo koje sad imam u rukama i pomno posmatram sa najvećom pažnjom.

Osmotrio sam papir koverte:"Ovo je bela fina hartija sa pravim uglovima koja nije nigde savijena", pomislio sam dok sam prstima polako prelazio preko nje.Napisana je moja adresa hemijskom olovkom, vrlo urednim rukopisom.Markica izuzetno lepa, više boja među kojima ponosno dominira jarko crvena.Prikazuje čoveka u punoj snazi i pokretu koji nosi zastavu u desnoj ruci "Zaista mnogo lep tisak", pomislio sam.Na poštanskoj markici nisam primetio simbol pošte koja je štampala, jednostavno ne postoji.To mi je još više u tom trenutku uvećalo radoznalost.Uzeo sam nož za otvaranje koverti i pažljivo iz ugla markice počeo da je otvaram.U koverti je bio savijen papir.Sa najvećom pažnjom sam ga izvukao i otvorio.Pomislio sam da možda ima još nešto u njemu.Ispravio sam papir i prepoznao isti uredan rukopis kao i na koverti.Napisano je dosta, pomislio sam i počeo da čitam.

Dragi Miki,

Ovo ti piše tvoj stari drug.Neko o kome dugo nisi čuo ništa.
To ne znači da ja i dalje ne mislim na tebe.
Vidiš, nekada smo bili braća.
Družili smo se puno.Bilo nam je zanimljivo i svuda smi išli zajedno.
Zbijali smo šale danima, voleo bih da se setiš tog vremena.
Ceo svet je bio naš druže.To je bio super osećaj.

Onda jednog dana, počeo si da se menjaš.
Pitao sam se da li uopšte želiš da se družimo više...
Želeo sam u tom trenutku da budemo bliski kao uvek.
Bio sam tu uvek za tebe.
A ti, odjednom me nisi primećivao.
Mislim da si počeo da sumnjaš u to da li ja i postojim.

Bilo je u tvom životu ljudi za koje smo misli da su nam prijatelji a
oni su dugo i uporno pokušavali da nas rastave.
Od tog trenutka pa nadalje dogadjaji i osećanja su bivali sve teži za tebe.

Sad dok sve ovo čitaš i razmišljaš, verovatno se pitaš ko sam ja.
Ja ti kažem sa sigurnošću.Zaboravio si me.

Ja sam tvoje samopouzdanje Miki. Volim te kao i pre na početku.
Od samog trenutka kad smo saznali jedan za drugog.
Sećaš se kako si bio neustrašiv i siguran kad si pravio svoje prve
životne korake znajući da sve možeš da uradiš.
Osećao si da je svet tvoj!Da imaš uvek značajno mesto za sebe u njemu!
Nedostaje ti osećaj, želiš da budeš svoj ponovo.

Možeš me povratiti kad god želiš.

Čekao sam da pročitaš, da me se setiš.
Pomoći ću ti da postigneš sve što želiš.
Dobićeš najbolje od života.

Da li si spreman da ponovo budemo prijatelji?




Miki Obradovic



Mudrodrom-mudre misli